Narode moj ljubljeni, među svim odbrani,
i od Oca mojega na službu izabrani!

Narode moj, reci mi, a na čudo sebi:
kakvu li sam nepravdu učinio tebi?

Izvedoh te iz ropstva teška misirskoga,
a ti kruto sveza me kao roba svoga!

Kroz to more Crveno vođah te po suhom,
Faraona utopih u valovlju morskom:

A ti mene kroz more smrtnih goniš jada,
u krvi me vlastitoj utopit si rada.

Četrdeset punih ljet' u pustinji hranu
dav'o sam ti obilnu, anđeosku manu.

I čudesa stvaro sam međ'tobom živući,
bolesne ozdravljujuć, mrtve podižući.

A za sve to, puče moj, tako me obruži,
k drvu križa pribi me, žednom octa pruži.

početna stranica